Mnogi ljudi možda koriste termin mindfulness (svesna pažnja, prisutnost, puna svesnost), ali nije nužno da razumeju njegovu suštinu. Brza potrošačka kultura može izazvati površnost u shvatanju ove veštine, gde se “biti u trenutku” svodi na trenutno zadovoljstvo. Zato me uopšte ne čudi kad mi neko kaže da mu se ne dopada ova praksa, za njega ne deluje ili je samo čisto prodavanje magle. Naravno da će se tako shvatati kad se tako i nudi na tržištu – kao brzo rešenje.
Često mi kažu da je osmonedeljni trening Mindfulnessa predug i da treba da ga skratim, a svaki pravi trener mindfulnessa i iskreni praktičar ove prakse će znati i razumeti zašto je ključ u ovoj praksi upravo vreme i strpljenje – i da baš i zato ne može da se skrati.
Mindfulness zahteva posvećenost i razumevanje. Biti u trenutku nije samo fraza koja se stavlja u reklame, već autentična praksa koja zahteva vreme, trud i dublje razumevanje sopstvene svesti. Uprkos marketinškom trendu, istinska vrednost mindfulnessa dolazi iz praktične primene u svakodnevnom životu.
Uživanje ili beg?
U svetu gde nam svi preporučuju “uživaj u sadašnjem trenutku”, postavljam pitanje – da li je to zaista put ka svesnom življenju ili izgovor za prokrastinaciju? Ova paradigma često nas uvodi u zamku zen-frazeologije, gde ponavljamo mantru “živi u trenutku” ne kao put ka svesnom življenju, već kao sredstvo odbrane od stvarnosti.
Savremeno društvo forsira fokus na trenutnom zadovoljstvu, potiskujući dugoročne ciljeve. Ovaj pristup stvara zamku gde se udobnost sadašnjeg trenutka često izjednačava sa izbegavanjem stvarnih obaveza. Umesto suočavanja s izazovima, često se povlačimo u trenutno zadovoljstvo, izbegavajući odgovornost stvarnih životnih odluka.
Mindfulness može biti mnogo više
Mindfulness, umesto da bude samo alat za kontrolu stresa ili pak “bivanja u trenutku”, može biti mnogo više. Učenje svesnosti može nam pomoći da postanemo svesniji okoline i problema društva. Treba da prepoznamo da “sadašnji trenutak” ne znači pasivnost, već da može biti sila promene. Više o ovome možete pročitati u mom tekstu: Hajde da od Mindfulness-a ne pravimo kapitalističku spirutalnost?
Mindfulness postaje vodič za svesno življenje u zajednici, razvijajući empatiju i saosećanje prema drugima. Kroz ovu praksu možemo postati snaga akcije, ne samo za lični razvoj, već i za poboljšanje sveta oko nas. U tom kontekstu, mindfulness postaje više od tehnika – postaje putokaz za aktivizam, podršku različitosti i unapređenje društva.
Kako bismo zaista uživali u sadašnjem trenutku, moramo biti svesni dugoročnih ciljeva i hrabro preduzimati korake ka njihovom ostvarivanju. Inače, rizikujemo da sadašnji trenutak postane tek izgovor za izbegavanje stvarnih životnih izazova i odgovornosti. Neka naša svesnost bude pokretač promena, ne samo u našim životima, već i u svetu koji delimo s drugima.
autor: Vesna Laković Van Kempen, izvor: easylife
