Nasilje u porodici postaje sve češća pojava u našem društvu. I dok se mediji i ostali činioci ovakvih događaja u većini slučajeva fokusiraju na počinioca i ženu kao žrtvu ili obrnuto vrlo često zanemarujemo da u tom i takvom odnosu trpe i sama deca.
Neka od istraživanja su pokazala da u domovima u kojima se vrši jedan od oblika nasilja postoji 45% do 60% šanse da se istovremeno dogodi i zlostavljanje dece, i da su deca, čak i kada nisu fizički napadnuta, svedoci 68% do 80% nasilja u porodici.
Kako da pomognemo deci koja gledaju kako im se roditelji svađaju i tuku? Da li možemo od njih da sakrijemo nasilje i kako ono utiče na njih?
Ne treba da zaboravimo da se najveći broj slučajeva porodičnog nasilja ne prijavljuje, a razlozi za to su razni. Možemo doći do zaključka da slučajeva porodičnog nasilja ima u mnogo većem broju od onog koji je u novinskim člancima.
Često možemo čuti da žene trpe nasilje zbog dece, a time što one trpe nasilje štetu trpe i deca, te samim njihovim neprijavljivanjem i ostajanjem u nasilnom odnosu nanose ogromnu štetu upravo deci.
Prema podacima iz SAD od 1993. do 1997. oko 5000 dece je preminulo usled zlostavljanja. Što znači da je svakog dana u proseku troje dece umrlo zbog posledica nasilja i zanemarivanja.
45% dece bilo je poznato nadležnim službama za zaštitu dece kao ranije žrtve nasilja.
Takođe podaci za SAD za 2003. godinu su još više zabrinjavajući i govore da su deca žrtve porodičnog nasilja svake godine sve veće. Tako je u 2003. godini broj prijavljenih slučajeva zlostavljanja i zanemarivanja bio 2.900.000, dok je broj potvrđenih slučaja zlostavljanja i zanemrivanja iznosio 906.000, broj smrtnih slučajeva usled zlostavljanja i zanemarivanja je 1500 što je više od četvoro dece dnevno.
Ono što najviše uznemirava jeste to da nasilje u porodici obično postaje „prihvatljivo“ za decu.
Kao posledice kod dece žrtava porodičnog nasilja, pored posledica na emocionalnom polju, deca ispoljavaju i brojne promene u ponašanju. Njihove reakcije su da se povlače u sebe, nemaju razvijene veštine za stupanje u socijalne odnose, nemaju poverenja u okolinu i ljude i ispoljavaju izrazito agresivno ponašanje. U kontekstu vršnjačkog nasilja, često su nasilna ona deca koja su doživela porodično nasilje.
Bebe i mala deca takođe trpe posledice porodičnog nasilja i to čak u prenatalnom periodu.
Trudnica koja je izložena nasilju oseća strah, pod stalnim je stresom, a sve to ostavlja posledice i na plod. Osećanja majke i hormoni koji se tom prilikom luče dopiru i do bebe.
Za razliku od svakodnevnog stresa i stresnih događaja kojim je skoro svaka trudnica izložena, (posao, žurba, nedostatak vremena, itd) nasilje je traumatski događaj koji sa sobom nosi dalekosežne posledice, posebno u situacijama kada je buduća majka pod stalnim strahom i pritiskom. Na ovaj način beba trpi nasilje i pre nego što ugleda ovaj svet, što svakako ostavlja posledice na celokupan budući razvoj deteta.
Žrtve 2/3 zlostavljanja su deca mlađa od 3 godine, a polovina su odojčad od 3-5 meseci.
Tipične okolnosti do kojih dolazi jeste česta promena zdravstvenih ustanova iz razloga otkrivanja da je u porodici došlo do nasilja. Kako bismo u budućnosti pokušali da sprečimo ovaj problem Centar za nestalu i zlostavljanu decu će svoje zalaganje usmeriti i ka formiranju sistema koji će upravo sprečiti ovakve zloupotrebe koje postoje kroz jedinstveni sistemski registar.
Kako je porodično nasilje sve rasprostranjenije ne smemo da zaboravimo da u svemu tome trpe nevine žrtve, a to su deca, jer rane bez modrica ostavljaju teže posledice.
Master pravnik, Aleksandar Karov
izvor: https://cnzd.rs/deca-zrtve-porodicnog-nasilja/
